Претрага

ГЕОГРАФИЈА

Географија у основној школи

ХИДРОСФЕРА

ХИДРОСФЕРА

Хидросфера је водени омотач Земље. Чине га океани, мора, језера, реке.

Океани су највеће водене површине које раздвајају континенте. Највећи океан је Велики Тихи (Пацифик). У њему се налази највећа измерена дубина 11 034м, у Маријанском рову. Остали океани су Атлантски, Индијски, Северни ледени и Јужни океан.

okeani-slika1

Мора су делови океана уз ивичне делове копна. Према положају у односу на суседно копно, деле се на унутрашња, ивична и међуострвска. Према положају у односу на континенте деле се на међуконтинентална и унутарконтинентална.

море

Воде свих океана и мора су међусобно повезане. Разликују се по салинитету, температури, боји и провидности.

Салинитет показује  количину соли растворених у води, изражава се у промилима (‰). Просечан салинитет Светског мора износи 35‰, што значи да у 1 кг воде има 35 гр соли. Највећи салинитет има Црвено море 42‰.

Морска вода је без боје, али због продирања Сунчевих зрака у морске дубине и њиховог расипања, мора имају плавичасту и зеленкасту боју. На боју мора утичу његова дубина, боја морског дна и чистоћа воде. Топла, дубока и слана мора имају изразито плаву боју, а хладна, плитка и мање слана зелену.

Највећу провидност имају тропска и суптропска мора, 50-70 м (Саргаско море),а боја им је модро плава.Хладна, субполарна мора су богата планктоном и провидност им се смањује на 8-10м (Бело море).

Температура Светског мора се смањује са повећањем географске ширине. Просечна температура морске воде у тропским пределима је 28˚С, у умереним 15˚С, док су у поларним мора залеђена.

Вода Светског мора се креће у виду таласа, плиме и осеке и морских струја.

Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, али и подморских земљотреса и вулканских ерупција.

талас

Плима и осека су наизменично издизање и спуштање нивоа морске воде која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца.Плима и осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа, на сваких 6 сати и 12,5 минута.

Морске струје су хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних ветрова. По температури воде деле се на топле и хладне.

Река је већи водени ток у кориту које је сама издубила.Место где почиње водени ток зове се извор, а место где се улива у другу реку, море или језеро зове се ушће.

Речни систем чини река са својим притокама.

Речну мрежу чине све реке на једној територији.

Речни слив је територија са које сва вода одлази у једну реку.

Језера су већа или мања удубљења испуњена водом.По начини настанка басена деле се на природна и вештачка.Природна језера могу бити тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна, еолска, урвинска.

језеро

Advertisements

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

Све планете Сунчевог система крећу се око Сунца по одређеним путањама. Земљина путања око Сунца има облик мало развученог круга налик на елипсу и назива се еклиптика. Целу еклиптику, на свом путу око Сунца, Земља пређе за 365 дана и 6 часова. Тај период назива се годишње кретање Земље око Сунца или револуција Земље.

Земљина оса је косо нагнута у односу на еклиптику и са њом заклапа угао од 66,5°. На путу око Сунца, Земљина оса увек задржава исти положај у васионском простору. Због ове особености Земљине осе, поларне тачке на Земљи увек су окренуте ка истим звездама. Ово је нарочито карактеристично за Северни пол, који је окренут ка звезди Северњачи.

Земља се у Сунчевом систему креће двојако. Она истовремено врши ротацију (кретање око сопствене осе) и револуцију (кретање око Сунца).

 

Последице револуције

 

Због револуције и нагиба Земљине осе Сунце у току године неједнако осветљава северну и јужну Земљину полулопту. Најзначајније последице тога су:

 

– неједнаке дужине обданице и ноћи у току године,

– смена годишњих доба,

– постојање топлотних појасева.

 

Неједнаке дужине обданице и ноћи у току године

 

Кад Земљина оса не би била нагнута у односу на еклиптику, обданица и ноћ би увек трајали по 12 часова. Линија која дели осветљени део од неосветљеног дела Земље увек би пролазила кроз полове. Због нагнутости Земљине осе и кружења Земље око Сунца, на Земљи је некада више осветљена северна, а некада јужна полулопта. На полулопти која је више осветљена обданица је дужа, а ноћ краћа, док је на супротној полулопти обданица краћа, а ноћ дужа.

Идући од екватора ка половима, разлика између дужине обданице и ноћи је све већа. Приближавајући се половима, обданица је све дужа, односно на супротној Земљиној полулопти је ноћ све дужа. Сунце на поларним тачкама излази и залази једном годишње. То значи да обданица траје пола године, а ова појава се назива поларни дан. На супротном полу је тада поларна ноћ, која такође траје пола године. На паралелама 66,5° на северној и јужној полулопти једном годишње обданица траје 24 сата, и такође једном годишње ноћ траје 24 сата. Ове паралеле се називају северни и јужни поларник.

Два пута у години на целој Земљи су једнаке дужине обданице и ноћи. Ти дани се називају равнодневице. На дан равнодневице, Сунчеви зраци падају под правим углом на екватор. Поред равнодневице постоје и летња дугодневица и зимска краткодневица, и оне се смењују на јужној и северној полулопти, у зависности од годишњих доба.

 

Смена годишњих доба

 

Због Земљине револуције и нагнутости њене осе, у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови Земљине површине. Са променом количине топлоте долази до смене годишњих доба. Годишња доба на северној полулопти супротна су добима на јужној полулопти. Сунчеви зраци два пута годишње падају под правим углом на екватор. Тада на Земљи влада равнодневица, кад обданица и ноћ једнако трају. Пролећна равнодневица је 21. марта на северној, а јесења на јужној полулопти. Јесења равнодневица је 23. септембра на северној, а пролећна на јужној полулопти. После равнодневице, ноћи на једној полулопти постају дуже од обданице, а на другој постају краће.

Сунце највише обасјава северну полулопту 22. јуна. Тада Сунчеви зраци падају под правим углом на паралелу 23,5° која се назива северни повратник. Истог дана на северној полулопти почиње лето, а на јужној зима. Тај дан на северној полулопти називамо летња дугодневица, а на јужној зимска краткодневица. На Северном полу тада почиње полугодишњи поларни дан.

Сунчеви зраци 22. децембра падају под правим углом на јужни повратник. Тада почиње лето на јужној, зима на северној полулопти. Обданица на јужној полулопти је најдужа тог дана, који представља летњу дугодневицу. На северној полулопти влада најдужа ноћ у години, што значи да је тамо зимска краткодневица. На самом Северном полу почиње полугодишња поларна ноћ.

Топлотни појасеви

 

Сунчеви зраци не падају на целу Земљину површину под истим углом. То има за последицу различито загревање Земљине површине. Сунце је зими ближе хоризонту него централном делу неба, док је лети обрнуто – Сунце се привидно издиже високо над хоризонтом, ка средишњем делу неба. То значи да је топлије на оним деловима Земље које Сунце обасјава под већим углом. Током године, Сунчеви зраци под највећим углом падају око екватора, а идући ка половима њихов угао постепено се смањује. Због тога количина топлоте коју Земља добија од Сунца опада са географском ширином. Неравномерно загревање делова Земљине површине условило је издвајање топлотних појасева, којих има пет:

–жарки топлотни појас,

– северни и јужни умерени топлотни појас

– северни и јужни хладни топлотни појас .

Календар

 

Календар служи за рачунање дужег временског периода на Земљи, и заснива се на револуцији Земље. Основна временска јединица је дан, затим недеља, месец и година. Недеља има седам дана, док различити месеци имају различит број дана – од 28 до 31. Једна календарска година има 365 дана, а стварна година (време за које Земља обиђе пун круг око Сунца) има 365 дана и 6 часова. Остатак од шест часова за четири године даје 24 часа или један дан, који се додаје сваке четврте године месецу фебруару који тада има 29 дана. Та година је преступна година, и има 366 дана.

Нису сви календари исти. Људи су направили договор да међународни календар буде грегоријански календар. Према њему се рачунају сви важнији догађаји на Земљи. Бројање година везано је за рођење Исуса Христа – тада је почела 1. година. Време пре тог догађаја назива се “пре Христа” или “пре нове ере”.

Српска и још неке православне цркве време рачунају по јулијанском календару. Овај календар био је у употреби у целој Европи пре увођења грегоријанског календара. Његова званична употреба је престала јер је примећено да садржи извесне грешке у рачунању. Према јулијанском календару, сви догађаји касне за 13 дана у односу на званично рачунање времена.

РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ

РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ

Земља се у Сунчевом систему креће на два начина. Прво кретање је око сопствене замишљене осе – ротација, а друго кретање је око Сунца – револуција.

 

Ротација је кружно кретање, тј. окретање Земље око своје осе. Земља направи пун круг око своје осе за  24 часа, односно за један дан. ОкретањеЗемље врши се у смеру запад–исток(слика 1).

 

Посматрајући са Земље, видимо да се Сунце креће од истока ка западу. Овакво кретање Сунца и осталих звезда назива се привидно кретање. У односу на остале чланове Сунчевог система, Сунце се не креће. Земљину ротацију не осећамо зато што се заједно са Земљом крећу сви предмети на њој, као и њен ваздушни омотач.

Последице ротације

Земљина ротација доводи до бројних последица, које условљавају разноврсне појаве:

– смена обданице и ноћи,

– временске (часовне) зоне

– привидно дневно кретање Сунца.

Смена обданице и ноћи

Земља је сферног облика и зато светлост која допире са Сунца може обасјати само ону половину Земље која је окренута према њему. На осветљеној половини Земље траје обданица, а на супротној, неосветљеној страни, тада је ноћ (слика 2). Један циклус смене обданице и ноћи назива се дан, и траје 24 часа. Како се Земља окреће око своје осе њени осветљени делови постепено улазе у тамну сенку. У истом тренутку, на супротној страни Земље долази до обрнутог редоследа – Сунце почиње да обасјава Земљине делове из сенке.

 

Часовне зоне

Свако место на Земљи има локално време. Кад Сунце заузме највишу тачку на небеском своду у току дана, кажемо да Сунце пролази кроз меридијан одређеног места. У том тренутку је подне, тј. тачно је 12 часова дуж целог меридијана који пролази кроз посматрану тачку. Кад Сунце заузме највишу тачку у неком месту, источно од тог места подне је већ прошло, а западно од тог места подне још није стигло. Пошто меридијана има неограничен број, то значи да различита места широм Земље имају различита локална времена. Због великих разлика широм Земље, локално време се не користи у свакодневном животу. Уместо тога, простори дуж више суседних меридијана (по географској дужини од 15°) имају заједничко, договорено време. За Србију важи средњоевропско време.

Земља је подељена на 24 временске зоне или појаса. Свакој од њих време је додељено на основу светског времена, одређеног према нултом меридијану који пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу, предграђу Лондона. По један сат додаје се приликом преласка меридијана у правцу истока, а по један сат се одузима приликом преласка меридијана у правцу запада.

Почетна зона је око нултог (гриничког) меридијана. Кад је у њој подне, у свакој следећој зони према истоку је по један сат више, а према западу по један сат мање.

 

GEOLOSKA PROSLOST ZEMLJE

geoloska-proslost
geoloska-istorija-zemlje

АЗИЈА – ПРИРОДНЕ ИДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ

Image result for АЗИЈА

azija prirodne-i-drustvene-odlike

Занимљивости о планетама Сунчевог система

Резултат слика за jupiter planet

Сви смо сведоци да наука и технологија напредује великм корацима сваког дана.Ипак и поред свега тога чини нам се да ће човечанству се требати још много времена да би упознали у потпуности наш Сунчев систем.Ми вам доносимо неколико најзанимљивијих мистерија….које обавијају мистеријом планете нашег Сунчевог система,за које можда нисте ни знали,а због којих још увек научници „разбијају главе“Кренимо редом….

Меркур

Резултат слика за merkur planeta
Меркур је веома тешко проучавати, будући да је веома близу Сунцу.Због тога је обавијен велом мистерија.На пример, он има веома велико језгро, али научници нису сигурни зашто је то тако. Такође, има магнетско поље и атмосферу чије је порекло непознато.Заправо, та мала планета има струју атмосферских честица, што сугерише да се атмосфера непрекидно регенерише.Највећа мистерија од свих: Меркурова издужена орбита временом све више поприма овалан облик и постоји могућност да ће кроз неко време ударити у Венеру или Сунце.Да ли то значи да ће бити поремећена и орбита Земље и других планета Сунчевог система?
Венера

Резултат слика за VENERA planeta
Научници и даље не знају одговор на питање како је некада „земљолика“ Венера постала усијана планета прекривена густим слојем токсичних гасова каква је данас.Међутим, много већа мистерија је то што се њена атмосфера окреће 60 пута брже од њеног спина.Такође, непознато је и зашто се ротира супротно смеру казаљке на сату, за разлику од других планета у нашем систему.Сумња се и да у њеној атмосфери која би у неким деловима могла имати температуру сличну земљиној постоје микроорганизми.
Земља

Резултат слика за planeta zemlja
Иако живимо на Земљи, ми је и даље не познајемо у потпуности. На пример, како то да се на Земљи налази вода? Или: каква је природа њеног језгра која очигледно преноси сеизмичке таласе брже у једном, него у другом правцу?И наш сателит је прилично мистериозан. Иако многи научници сматрају да је Месец настао ударом астероида у Земљу, не постоје геолошки докази за то.
Марс

Резултат слика за planeta MARS
Хладна црвена планета пре 500 или више милиона година била је топла, влажна и геолошки активна. Научници не знају шта је пошло по злу нити да ли су те промене уништиле неки живот на њој.Такође, научници „разбијају главу“ зашто је једна половина потпуно глатка, док је друга потпуно избраздана кратерима од удара метеора.
Јупитер

Јупитер
Јупитер је прекривен „тракама“ гаса различитих боја од којих се светлије називају зонама, а тамније појасевима.Међутим, није познато да ли су оне површина концентричних цилиндара од којих је сачињена планета, нити зашто неке пруге нестају без трага.Мистериозна је и његова чувена црвена пега. Стручњаци се надају да ће сазнати више када сонда Јуно пролети поред њега 2016.
Сатурн

Резултат слика за planeta saturn
Готово четири века астрономи су размишљали о лепим Сатурновим прстеновима, али нико не зна зашто се они ту налазе.Можда су остаци некадашњег месеца који се распао или делићи комета које је кидала гравитација планете.Непозната је и динамика страшних олуја и ветрова на површини планете, као и њена ротација. До сада су до Сатурна послате три летелице чији је задатак био да измере дужину његовог дана, али су све три имале сасвим другачије резултате.
Уран

Резултат слика за planeta uran
Планете би требало да емитују топлоту која је заробљена у њиховој утроби још од процеса формације, али са Ураном то није случајМожда је топлота седме планете нестала у неком космичком преврату у далекој прошлости (можда чак и због удара неког астероида).Или,можда Уран на неки начин сву енергију чува испод површине и не емитује је уопште?Он такође привлачи врло необичан објекат познат као Миранда. Овај чудни месец има дубоке кањоне и слојеве сличне Злемљиним, а неки од његових понора дубоки су и више од 20 километара.
Нептун

Резултат слика за planeta uran
Астрономи су очекивали да Нептун буде потпуно „мртав“, без метеоролошких прилика и дубоко замрзнут.Међутим, Војаџер 2 који је поред њега пролетео 1989. открио је турбулентну атмосферу са лаганим облацима и снажним олујама.За дивно чудо, најбржи ветрови забележени су управо на Нептуну и дувају око 2.100 км /х.Такође, откривено је да чува веома много топлоте, што је веома чудно, ако имамо у виду да је најудаљенији од Сунца у нашем систему.

ZANIMLJIVOSTI O JEZERIMA

Većina velikih svetskih jezera nalazi se u oblastima koje su nekada bile prekrivene lednicima.Mnoga velika svetska jezera su nastala glacijalnom erozijom i vremenom će nestati.
– U Minesoti, u SAD, glečeri su stvorili 11.000 jezera.
– Najdublja jezera na svetu često su posledica nepravilnosti u zemljinoj kori. Primer za to je Bajkalsko jezero u Sibiru i jezero Tanganjika u istočnoj Africi.
– Najveće jezero na svetu je Kaspijsko more. To je jezero sa slanom vodom.
– Najstarije jezero na svetu je Bajkalsko jezero, staro preko 2 miliona godina.
– Velika jezera obuhvataju tri od pet najvećih svetskih jezera: Gornje(Superior), Hjuron i Mičigen.
– Najviše jezero na svetu je Titikaka u Južnoj Americi i nalazi se na 3.812 metara nadmorske visine.
– Najniže jezero na svetu je Mrtvo more koje se nalazi između Izraela i Jordana. Nalazi se na 399 metara ispod površine mora i sve se više spušta.
– Najveće podzemno jezero na svetu je Drahenhauhloh (Zmajev dah) koje se nalazi u jednoj namibijskoj pećini.
– Najbistrije jezero na svetu je Plavo jezero i nalazi se u Nelson Lakes Nacionalnom parku na Novom Zelandu. Vidljivost jezera je čak 80 metara – što znači da se smatra „optički čistom“ skoro kao kod destilovane vode.
 Plavo jezero

Велики корални гребен

Аустралијски Велики корални гребен највећи је корални гребен на свету и највећа биолошка структура уопште. Налази се у Тихом океану и пружа се на преко 2000 километара дуж аустралијске обале, паралелно са североисточном обалом Квинсленда. Заузима површину од преко 350 000 квадратних километара. Гребен обухвата 2900 засебних гребена, 300 острваца и 210 острва, од којих се сваки налази у различитој фази развоја. Састоји се од 400 различитих врста корала и настајао је милионима година од костура морских организама званих корални полипи. Ти корали могу да расту само у плиткој сланој води температуре изнад 22 °Ц која је изложена Сунчевој светлости и богата кисеоником, тј. у бистрој води до 40 метара дубине.

Сваки корални полип може да усиса калцијум-карбонат из мора и да га претвори у кречњачку кору која, умножена неколико милијарди пута, ствара корални гребен. Корални гребен непрестано расте, а чим нови комадић корала пробије морску површину на њему се појављује капа од белог песка, на којем почињу да расту биљке.

Резултат слика за корални гребен слике

На живот међу коралима прилагодили су се сунђери, морски пужеви, ракови, корњаче, велике шкољке, медузе, рибе бесконачно различитих боја и нијанси. Унутар и изван гребена живе и морски пси, а у дубљим водама има и делфина и китова. На коралним острвима живи и мноштво морских птица: чигре, блуне, галебови, аустралијски орлови.

Мртво море

На најнижој тачки на копну налази се мирна, плава водена површина из које избијају стубови соли. На неким местима грудве соли плутају по површини као сломљене санте леда. Тај готово беживотни предео јесте Мртво море, најсланије језеро на свету. Мртво море је и највећа депресија (затворени басен на копну који има дно ниже од нивоа мора) на свету – водена површина се налази на 429 м испод нивоа мора и у сталном је опадању. Налази се између Јордана и Израела, на завршетку долине реке Јордана, у северном делу великог рова који почиње у горњем току реке Јордана и протеже се на југ кроз Мртво море, Црвено море и источну Африку. На неким местима језеро је дубоко 400м, што значи да се поједини делови његовог дна налазе на око 800 м испод нивоа мора.
Резултат слика за мртво море
Овде живи веома мало биљака и животиња. Само малобројни једноћелијски организми могу да преживе у води Мртвог мора јер је она девет пута засићенија сољу него вода у океану. Стално испаравање често узрокује задржавање густе магле изнад површине. Арапски досељеници у средњем веку веровали су да птице не лете преко Мртвог мора зато што су његова испарења отровна. Па ипак, јата једне врсте чворака доносе живот у ово подручје, а хране се инсектима и воћем које расте на обалама.

Полуострво Ел Лисан (што значи “језик”) дели језеро на два дела – северни део који је већи и дубљи, и јужни део, који је дубок у просеку само шест метара, у којем се налазе стубови соли. Стубови су заправо горњи слој дебелих наслага талога који је почео да се формира пре више од два милиона година. Вода из реке Јордана брзо испарава на температурама које лети износе преко 50 °Ц и за собом оставља наслаге глине, песка, камене соли и гипса. Током нарочито влажних зима у Мртво море се сваког дана улива преко 6,5 милиона тона воде. Кад не би било испаравања, ниво језера би порастао за три метра сваке године. Али, од средине XX века ниво језера је опао за више од 40 м, делимично због климатских промена, а делимично због тога што Јордан и Израел црпе воду за наводњавање из реке Јордана.

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑