Регије Азије- презентације ученика

Jugozapadna Azija 74 

Jugoistočna Azija 74

JUZNA AZIJA 73

JUŽNA AZIJA 74

JZ AZIJA 77

srednja Azija VII-4

ИСТОЧНА АЗИЈА 74

Srednja Azija 

Juzna Azija

Jugoistocna Azija

Istocna Azija

Srednja Azija

Jugozapadna Azija

Jugoistočna Azija

ХИДРОСФЕРА

ХИДРОСФЕРА

Хидросфера је водени омотач Земље. Чине га океани, мора, језера, реке.

Океани су највеће водене површине које раздвајају континенте. Највећи океан је Велики Тихи (Пацифик). У њему се налази највећа измерена дубина 11 034м, у Маријанском рову. Остали океани су Атлантски, Индијски, Северни ледени и Јужни океан.

okeani-slika1

Мора су делови океана уз ивичне делове копна. Према положају у односу на суседно копно, деле се на унутрашња, ивична и међуострвска. Према положају у односу на континенте деле се на међуконтинентална и унутарконтинентална.

море

Воде свих океана и мора су међусобно повезане. Разликују се по салинитету, температури, боји и провидности.

Салинитет показује  количину соли растворених у води, изражава се у промилима (‰). Просечан салинитет Светског мора износи 35‰, што значи да у 1 кг воде има 35 гр соли. Највећи салинитет има Црвено море 42‰.

Морска вода је без боје, али због продирања Сунчевих зрака у морске дубине и њиховог расипања, мора имају плавичасту и зеленкасту боју. На боју мора утичу његова дубина, боја морског дна и чистоћа воде. Топла, дубока и слана мора имају изразито плаву боју, а хладна, плитка и мање слана зелену.

Највећу провидност имају тропска и суптропска мора, 50-70 м (Саргаско море),а боја им је модро плава.Хладна, субполарна мора су богата планктоном и провидност им се смањује на 8-10м (Бело море).

Температура Светског мора се смањује са повећањем географске ширине. Просечна температура морске воде у тропским пределима је 28˚С, у умереним 15˚С, док су у поларним мора залеђена.

Вода Светског мора се креће у виду таласа, плиме и осеке и морских струја.

Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, али и подморских земљотреса и вулканских ерупција.

талас

Плима и осека су наизменично издизање и спуштање нивоа морске воде која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца.Плима и осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа, на сваких 6 сати и 12,5 минута.

Морске струје су хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних ветрова. По температури воде деле се на топле и хладне.

Река је већи водени ток у кориту које је сама издубила.Место где почиње водени ток зове се извор, а место где се улива у другу реку, море или језеро зове се ушће.

Речни систем чини река са својим притокама.

Речну мрежу чине све реке на једној територији.

Речни слив је територија са које сва вода одлази у једну реку.

Језера су већа или мања удубљења испуњена водом.По начини настанка басена деле се на природна и вештачка.Природна језера могу бити тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна, еолска, урвинска.

језеро

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

Све планете Сунчевог система крећу се око Сунца по одређеним путањама. Земљина путања око Сунца има облик мало развученог круга налик на елипсу и назива се еклиптика. Целу еклиптику, на свом путу око Сунца, Земља пређе за 365 дана и 6 часова. Тај период назива се годишње кретање Земље око Сунца или револуција Земље.

Земљина оса је косо нагнута у односу на еклиптику и са њом заклапа угао од 66,5°. На путу око Сунца, Земљина оса увек задржава исти положај у васионском простору. Због ове особености Земљине осе, поларне тачке на Земљи увек су окренуте ка истим звездама. Ово је нарочито карактеристично за Северни пол, који је окренут ка звезди Северњачи.

Земља се у Сунчевом систему креће двојако. Она истовремено врши ротацију (кретање око сопствене осе) и револуцију (кретање око Сунца).

 

Последице револуције

 

Због револуције и нагиба Земљине осе Сунце у току године неједнако осветљава северну и јужну Земљину полулопту. Најзначајније последице тога су:

 

– неједнаке дужине обданице и ноћи у току године,

– смена годишњих доба,

– постојање топлотних појасева.

 

Неједнаке дужине обданице и ноћи у току године

 

Кад Земљина оса не би била нагнута у односу на еклиптику, обданица и ноћ би увек трајали по 12 часова. Линија која дели осветљени део од неосветљеног дела Земље увек би пролазила кроз полове. Због нагнутости Земљине осе и кружења Земље око Сунца, на Земљи је некада више осветљена северна, а некада јужна полулопта. На полулопти која је више осветљена обданица је дужа, а ноћ краћа, док је на супротној полулопти обданица краћа, а ноћ дужа.

Идући од екватора ка половима, разлика између дужине обданице и ноћи је све већа. Приближавајући се половима, обданица је све дужа, односно на супротној Земљиној полулопти је ноћ све дужа. Сунце на поларним тачкама излази и залази једном годишње. То значи да обданица траје пола године, а ова појава се назива поларни дан. На супротном полу је тада поларна ноћ, која такође траје пола године. На паралелама 66,5° на северној и јужној полулопти једном годишње обданица траје 24 сата, и такође једном годишње ноћ траје 24 сата. Ове паралеле се називају северни и јужни поларник.

Два пута у години на целој Земљи су једнаке дужине обданице и ноћи. Ти дани се називају равнодневице. На дан равнодневице, Сунчеви зраци падају под правим углом на екватор. Поред равнодневице постоје и летња дугодневица и зимска краткодневица, и оне се смењују на јужној и северној полулопти, у зависности од годишњих доба.

 

Смена годишњих доба

 

Због Земљине револуције и нагнутости њене осе, у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови Земљине површине. Са променом количине топлоте долази до смене годишњих доба. Годишња доба на северној полулопти супротна су добима на јужној полулопти. Сунчеви зраци два пута годишње падају под правим углом на екватор. Тада на Земљи влада равнодневица, кад обданица и ноћ једнако трају. Пролећна равнодневица је 21. марта на северној, а јесења на јужној полулопти. Јесења равнодневица је 23. септембра на северној, а пролећна на јужној полулопти. После равнодневице, ноћи на једној полулопти постају дуже од обданице, а на другој постају краће.

Сунце највише обасјава северну полулопту 22. јуна. Тада Сунчеви зраци падају под правим углом на паралелу 23,5° која се назива северни повратник. Истог дана на северној полулопти почиње лето, а на јужној зима. Тај дан на северној полулопти називамо летња дугодневица, а на јужној зимска краткодневица. На Северном полу тада почиње полугодишњи поларни дан.

Сунчеви зраци 22. децембра падају под правим углом на јужни повратник. Тада почиње лето на јужној, зима на северној полулопти. Обданица на јужној полулопти је најдужа тог дана, који представља летњу дугодневицу. На северној полулопти влада најдужа ноћ у години, што значи да је тамо зимска краткодневица. На самом Северном полу почиње полугодишња поларна ноћ.

Топлотни појасеви

 

Сунчеви зраци не падају на целу Земљину површину под истим углом. То има за последицу различито загревање Земљине површине. Сунце је зими ближе хоризонту него централном делу неба, док је лети обрнуто – Сунце се привидно издиже високо над хоризонтом, ка средишњем делу неба. То значи да је топлије на оним деловима Земље које Сунце обасјава под већим углом. Током године, Сунчеви зраци под највећим углом падају око екватора, а идући ка половима њихов угао постепено се смањује. Због тога количина топлоте коју Земља добија од Сунца опада са географском ширином. Неравномерно загревање делова Земљине површине условило је издвајање топлотних појасева, којих има пет:

–жарки топлотни појас,

– северни и јужни умерени топлотни појас

– северни и јужни хладни топлотни појас .

Календар

 

Календар служи за рачунање дужег временског периода на Земљи, и заснива се на револуцији Земље. Основна временска јединица је дан, затим недеља, месец и година. Недеља има седам дана, док различити месеци имају различит број дана – од 28 до 31. Једна календарска година има 365 дана, а стварна година (време за које Земља обиђе пун круг око Сунца) има 365 дана и 6 часова. Остатак од шест часова за четири године даје 24 часа или један дан, који се додаје сваке четврте године месецу фебруару који тада има 29 дана. Та година је преступна година, и има 366 дана.

Нису сви календари исти. Људи су направили договор да међународни календар буде грегоријански календар. Према њему се рачунају сви важнији догађаји на Земљи. Бројање година везано је за рођење Исуса Христа – тада је почела 1. година. Време пре тог догађаја назива се “пре Христа” или “пре нове ере”.

Српска и још неке православне цркве време рачунају по јулијанском календару. Овај календар био је у употреби у целој Европи пре увођења грегоријанског календара. Његова званична употреба је престала јер је примећено да садржи извесне грешке у рачунању. Према јулијанском календару, сви догађаји касне за 13 дана у односу на званично рачунање времена.