РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ

Земља се у Сунчевом систему креће на два начина. Прво кретање је око сопствене замишљене осе – ротација, а друго кретање је око Сунца – револуција.

 

Ротација је кружно кретање, тј. окретање Земље око своје осе. Земља направи пун круг око своје осе за  24 часа, односно за један дан. ОкретањеЗемље врши се у смеру запад–исток(слика 1).

 

Посматрајући са Земље, видимо да се Сунце креће од истока ка западу. Овакво кретање Сунца и осталих звезда назива се привидно кретање. У односу на остале чланове Сунчевог система, Сунце се не креће. Земљину ротацију не осећамо зато што се заједно са Земљом крећу сви предмети на њој, као и њен ваздушни омотач.

Последице ротације

Земљина ротација доводи до бројних последица, које условљавају разноврсне појаве:

– смена обданице и ноћи,

– временске (часовне) зоне

– привидно дневно кретање Сунца.

Смена обданице и ноћи

Земља је сферног облика и зато светлост која допире са Сунца може обасјати само ону половину Земље која је окренута према њему. На осветљеној половини Земље траје обданица, а на супротној, неосветљеној страни, тада је ноћ (слика 2). Један циклус смене обданице и ноћи назива се дан, и траје 24 часа. Како се Земља окреће око своје осе њени осветљени делови постепено улазе у тамну сенку. У истом тренутку, на супротној страни Земље долази до обрнутог редоследа – Сунце почиње да обасјава Земљине делове из сенке.

 

Часовне зоне

Свако место на Земљи има локално време. Кад Сунце заузме највишу тачку на небеском своду у току дана, кажемо да Сунце пролази кроз меридијан одређеног места. У том тренутку је подне, тј. тачно је 12 часова дуж целог меридијана који пролази кроз посматрану тачку. Кад Сунце заузме највишу тачку у неком месту, источно од тог места подне је већ прошло, а западно од тог места подне још није стигло. Пошто меридијана има неограничен број, то значи да различита места широм Земље имају различита локална времена. Због великих разлика широм Земље, локално време се не користи у свакодневном животу. Уместо тога, простори дуж више суседних меридијана (по географској дужини од 15°) имају заједничко, договорено време. За Србију важи средњоевропско време.

Земља је подељена на 24 временске зоне или појаса. Свакој од њих време је додељено на основу светског времена, одређеног према нултом меридијану који пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу, предграђу Лондона. По један сат додаје се приликом преласка меридијана у правцу истока, а по један сат се одузима приликом преласка меридијана у правцу запада.

Почетна зона је око нултог (гриничког) меридијана. Кад је у њој подне, у свакој следећој зони према истоку је по један сат више, а према западу по један сат мање.

 

Advertisements