ХИДРОСФЕРА

Хидросфера је водени омотач Земље. Чине га океани, мора, језера, реке.

Океани су највеће водене површине које раздвајају континенте. Највећи океан је Велики Тихи (Пацифик). У њему се налази највећа измерена дубина 11 034м, у Маријанском рову. Остали океани су Атлантски, Индијски, Северни ледени и Јужни океан.

okeani-slika1

Мора су делови океана уз ивичне делове копна. Према положају у односу на суседно копно, деле се на унутрашња, ивична и међуострвска. Према положају у односу на континенте деле се на међуконтинентална и унутарконтинентална.

море

Воде свих океана и мора су међусобно повезане. Разликују се по салинитету, температури, боји и провидности.

Салинитет показује  количину соли растворених у води, изражава се у промилима (‰). Просечан салинитет Светског мора износи 35‰, што значи да у 1 кг воде има 35 гр соли. Највећи салинитет има Црвено море 42‰.

Морска вода је без боје, али због продирања Сунчевих зрака у морске дубине и њиховог расипања, мора имају плавичасту и зеленкасту боју. На боју мора утичу његова дубина, боја морског дна и чистоћа воде. Топла, дубока и слана мора имају изразито плаву боју, а хладна, плитка и мање слана зелену.

Највећу провидност имају тропска и суптропска мора, 50-70 м (Саргаско море),а боја им је модро плава.Хладна, субполарна мора су богата планктоном и провидност им се смањује на 8-10м (Бело море).

Температура Светског мора се смањује са повећањем географске ширине. Просечна температура морске воде у тропским пределима је 28˚С, у умереним 15˚С, док су у поларним мора залеђена.

Вода Светског мора се креће у виду таласа, плиме и осеке и морских струја.

Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, али и подморских земљотреса и вулканских ерупција.

талас

Плима и осека су наизменично издизање и спуштање нивоа морске воде која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца.Плима и осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа, на сваких 6 сати и 12,5 минута.

Морске струје су хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних ветрова. По температури воде деле се на топле и хладне.

Река је већи водени ток у кориту које је сама издубила.Место где почиње водени ток зове се извор, а место где се улива у другу реку, море или језеро зове се ушће.

Речни систем чини река са својим притокама.

Речну мрежу чине све реке на једној територији.

Речни слив је територија са које сва вода одлази у једну реку.

Језера су већа или мања удубљења испуњена водом.По начини настанка басена деле се на природна и вештачка.Природна језера могу бити тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна, еолска, урвинска.

језеро

Advertisements