Претрага

ГЕОГРАФИЈА

Географија у основној школи

Категорија

5.разред

ХИДРОСФЕРА

ХИДРОСФЕРА

Хидросфера је водени омотач Земље. Чине га океани, мора, језера, реке.

Океани су највеће водене површине које раздвајају континенте. Највећи океан је Велики Тихи (Пацифик). У њему се налази највећа измерена дубина 11 034м, у Маријанском рову. Остали океани су Атлантски, Индијски, Северни ледени и Јужни океан.

okeani-slika1

Мора су делови океана уз ивичне делове копна. Према положају у односу на суседно копно, деле се на унутрашња, ивична и међуострвска. Према положају у односу на континенте деле се на међуконтинентална и унутарконтинентална.

море

Воде свих океана и мора су међусобно повезане. Разликују се по салинитету, температури, боји и провидности.

Салинитет показује  количину соли растворених у води, изражава се у промилима (‰). Просечан салинитет Светског мора износи 35‰, што значи да у 1 кг воде има 35 гр соли. Највећи салинитет има Црвено море 42‰.

Морска вода је без боје, али због продирања Сунчевих зрака у морске дубине и њиховог расипања, мора имају плавичасту и зеленкасту боју. На боју мора утичу његова дубина, боја морског дна и чистоћа воде. Топла, дубока и слана мора имају изразито плаву боју, а хладна, плитка и мање слана зелену.

Највећу провидност имају тропска и суптропска мора, 50-70 м (Саргаско море),а боја им је модро плава.Хладна, субполарна мора су богата планктоном и провидност им се смањује на 8-10м (Бело море).

Температура Светског мора се смањује са повећањем географске ширине. Просечна температура морске воде у тропским пределима је 28˚С, у умереним 15˚С, док су у поларним мора залеђена.

Вода Светског мора се креће у виду таласа, плиме и осеке и морских струја.

Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, али и подморских земљотреса и вулканских ерупција.

талас

Плима и осека су наизменично издизање и спуштање нивоа морске воде која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца.Плима и осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа, на сваких 6 сати и 12,5 минута.

Морске струје су хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних ветрова. По температури воде деле се на топле и хладне.

Река је већи водени ток у кориту које је сама издубила.Место где почиње водени ток зове се извор, а место где се улива у другу реку, море или језеро зове се ушће.

Речни систем чини река са својим притокама.

Речну мрежу чине све реке на једној територији.

Речни слив је територија са које сва вода одлази у једну реку.

Језера су већа или мања удубљења испуњена водом.По начини настанка басена деле се на природна и вештачка.Природна језера могу бити тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна, еолска, урвинска.

језеро

Advertisements

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ

Све планете Сунчевог система крећу се око Сунца по одређеним путањама. Земљина путања око Сунца има облик мало развученог круга налик на елипсу и назива се еклиптика. Целу еклиптику, на свом путу око Сунца, Земља пређе за 365 дана и 6 часова. Тај период назива се годишње кретање Земље око Сунца или револуција Земље.

Земљина оса је косо нагнута у односу на еклиптику и са њом заклапа угао од 66,5°. На путу око Сунца, Земљина оса увек задржава исти положај у васионском простору. Због ове особености Земљине осе, поларне тачке на Земљи увек су окренуте ка истим звездама. Ово је нарочито карактеристично за Северни пол, који је окренут ка звезди Северњачи.

Земља се у Сунчевом систему креће двојако. Она истовремено врши ротацију (кретање око сопствене осе) и револуцију (кретање око Сунца).

 

Последице револуције

 

Због револуције и нагиба Земљине осе Сунце у току године неједнако осветљава северну и јужну Земљину полулопту. Најзначајније последице тога су:

 

– неједнаке дужине обданице и ноћи у току године,

– смена годишњих доба,

– постојање топлотних појасева.

 

Неједнаке дужине обданице и ноћи у току године

 

Кад Земљина оса не би била нагнута у односу на еклиптику, обданица и ноћ би увек трајали по 12 часова. Линија која дели осветљени део од неосветљеног дела Земље увек би пролазила кроз полове. Због нагнутости Земљине осе и кружења Земље око Сунца, на Земљи је некада више осветљена северна, а некада јужна полулопта. На полулопти која је више осветљена обданица је дужа, а ноћ краћа, док је на супротној полулопти обданица краћа, а ноћ дужа.

Идући од екватора ка половима, разлика између дужине обданице и ноћи је све већа. Приближавајући се половима, обданица је све дужа, односно на супротној Земљиној полулопти је ноћ све дужа. Сунце на поларним тачкама излази и залази једном годишње. То значи да обданица траје пола године, а ова појава се назива поларни дан. На супротном полу је тада поларна ноћ, која такође траје пола године. На паралелама 66,5° на северној и јужној полулопти једном годишње обданица траје 24 сата, и такође једном годишње ноћ траје 24 сата. Ове паралеле се називају северни и јужни поларник.

Два пута у години на целој Земљи су једнаке дужине обданице и ноћи. Ти дани се називају равнодневице. На дан равнодневице, Сунчеви зраци падају под правим углом на екватор. Поред равнодневице постоје и летња дугодневица и зимска краткодневица, и оне се смењују на јужној и северној полулопти, у зависности од годишњих доба.

 

Смена годишњих доба

 

Због Земљине револуције и нагнутости њене осе, у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови Земљине површине. Са променом количине топлоте долази до смене годишњих доба. Годишња доба на северној полулопти супротна су добима на јужној полулопти. Сунчеви зраци два пута годишње падају под правим углом на екватор. Тада на Земљи влада равнодневица, кад обданица и ноћ једнако трају. Пролећна равнодневица је 21. марта на северној, а јесења на јужној полулопти. Јесења равнодневица је 23. септембра на северној, а пролећна на јужној полулопти. После равнодневице, ноћи на једној полулопти постају дуже од обданице, а на другој постају краће.

Сунце највише обасјава северну полулопту 22. јуна. Тада Сунчеви зраци падају под правим углом на паралелу 23,5° која се назива северни повратник. Истог дана на северној полулопти почиње лето, а на јужној зима. Тај дан на северној полулопти називамо летња дугодневица, а на јужној зимска краткодневица. На Северном полу тада почиње полугодишњи поларни дан.

Сунчеви зраци 22. децембра падају под правим углом на јужни повратник. Тада почиње лето на јужној, зима на северној полулопти. Обданица на јужној полулопти је најдужа тог дана, који представља летњу дугодневицу. На северној полулопти влада најдужа ноћ у години, што значи да је тамо зимска краткодневица. На самом Северном полу почиње полугодишња поларна ноћ.

Топлотни појасеви

 

Сунчеви зраци не падају на целу Земљину површину под истим углом. То има за последицу различито загревање Земљине површине. Сунце је зими ближе хоризонту него централном делу неба, док је лети обрнуто – Сунце се привидно издиже високо над хоризонтом, ка средишњем делу неба. То значи да је топлије на оним деловима Земље које Сунце обасјава под већим углом. Током године, Сунчеви зраци под највећим углом падају око екватора, а идући ка половима њихов угао постепено се смањује. Због тога количина топлоте коју Земља добија од Сунца опада са географском ширином. Неравномерно загревање делова Земљине површине условило је издвајање топлотних појасева, којих има пет:

–жарки топлотни појас,

– северни и јужни умерени топлотни појас

– северни и јужни хладни топлотни појас .

Календар

 

Календар служи за рачунање дужег временског периода на Земљи, и заснива се на револуцији Земље. Основна временска јединица је дан, затим недеља, месец и година. Недеља има седам дана, док различити месеци имају различит број дана – од 28 до 31. Једна календарска година има 365 дана, а стварна година (време за које Земља обиђе пун круг око Сунца) има 365 дана и 6 часова. Остатак од шест часова за четири године даје 24 часа или један дан, који се додаје сваке четврте године месецу фебруару који тада има 29 дана. Та година је преступна година, и има 366 дана.

Нису сви календари исти. Људи су направили договор да међународни календар буде грегоријански календар. Према њему се рачунају сви важнији догађаји на Земљи. Бројање година везано је за рођење Исуса Христа – тада је почела 1. година. Време пре тог догађаја назива се “пре Христа” или “пре нове ере”.

Српска и још неке православне цркве време рачунају по јулијанском календару. Овај календар био је у употреби у целој Европи пре увођења грегоријанског календара. Његова званична употреба је престала јер је примећено да садржи извесне грешке у рачунању. Према јулијанском календару, сви догађаји касне за 13 дана у односу на званично рачунање времена.

РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ

РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ

Земља се у Сунчевом систему креће на два начина. Прво кретање је око сопствене замишљене осе – ротација, а друго кретање је око Сунца – револуција.

 

Ротација је кружно кретање, тј. окретање Земље око своје осе. Земља направи пун круг око своје осе за  24 часа, односно за један дан. ОкретањеЗемље врши се у смеру запад–исток(слика 1).

 

Посматрајући са Земље, видимо да се Сунце креће од истока ка западу. Овакво кретање Сунца и осталих звезда назива се привидно кретање. У односу на остале чланове Сунчевог система, Сунце се не креће. Земљину ротацију не осећамо зато што се заједно са Земљом крећу сви предмети на њој, као и њен ваздушни омотач.

Последице ротације

Земљина ротација доводи до бројних последица, које условљавају разноврсне појаве:

– смена обданице и ноћи,

– временске (часовне) зоне

– привидно дневно кретање Сунца.

Смена обданице и ноћи

Земља је сферног облика и зато светлост која допире са Сунца може обасјати само ону половину Земље која је окренута према њему. На осветљеној половини Земље траје обданица, а на супротној, неосветљеној страни, тада је ноћ (слика 2). Један циклус смене обданице и ноћи назива се дан, и траје 24 часа. Како се Земља окреће око своје осе њени осветљени делови постепено улазе у тамну сенку. У истом тренутку, на супротној страни Земље долази до обрнутог редоследа – Сунце почиње да обасјава Земљине делове из сенке.

 

Часовне зоне

Свако место на Земљи има локално време. Кад Сунце заузме највишу тачку на небеском своду у току дана, кажемо да Сунце пролази кроз меридијан одређеног места. У том тренутку је подне, тј. тачно је 12 часова дуж целог меридијана који пролази кроз посматрану тачку. Кад Сунце заузме највишу тачку у неком месту, источно од тог места подне је већ прошло, а западно од тог места подне још није стигло. Пошто меридијана има неограничен број, то значи да различита места широм Земље имају различита локална времена. Због великих разлика широм Земље, локално време се не користи у свакодневном животу. Уместо тога, простори дуж више суседних меридијана (по географској дужини од 15°) имају заједничко, договорено време. За Србију важи средњоевропско време.

Земља је подељена на 24 временске зоне или појаса. Свакој од њих време је додељено на основу светског времена, одређеног према нултом меридијану који пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу, предграђу Лондона. По један сат додаје се приликом преласка меридијана у правцу истока, а по један сат се одузима приликом преласка меридијана у правцу запада.

Почетна зона је око нултог (гриничког) меридијана. Кад је у њој подне, у свакој следећој зони према истоку је по један сат више, а према западу по један сат мање.

 

GEOLOSKA PROSLOST ZEMLJE

geoloska-proslost
geoloska-istorija-zemlje

Занимљивости о планетама Сунчевог система

Резултат слика за jupiter planet

Сви смо сведоци да наука и технологија напредује великм корацима сваког дана.Ипак и поред свега тога чини нам се да ће човечанству се требати још много времена да би упознали у потпуности наш Сунчев систем.Ми вам доносимо неколико најзанимљивијих мистерија….које обавијају мистеријом планете нашег Сунчевог система,за које можда нисте ни знали,а због којих још увек научници „разбијају главе“Кренимо редом….

Меркур

Резултат слика за merkur planeta
Меркур је веома тешко проучавати, будући да је веома близу Сунцу.Због тога је обавијен велом мистерија.На пример, он има веома велико језгро, али научници нису сигурни зашто је то тако. Такође, има магнетско поље и атмосферу чије је порекло непознато.Заправо, та мала планета има струју атмосферских честица, што сугерише да се атмосфера непрекидно регенерише.Највећа мистерија од свих: Меркурова издужена орбита временом све више поприма овалан облик и постоји могућност да ће кроз неко време ударити у Венеру или Сунце.Да ли то значи да ће бити поремећена и орбита Земље и других планета Сунчевог система?
Венера

Резултат слика за VENERA planeta
Научници и даље не знају одговор на питање како је некада „земљолика“ Венера постала усијана планета прекривена густим слојем токсичних гасова каква је данас.Међутим, много већа мистерија је то што се њена атмосфера окреће 60 пута брже од њеног спина.Такође, непознато је и зашто се ротира супротно смеру казаљке на сату, за разлику од других планета у нашем систему.Сумња се и да у њеној атмосфери која би у неким деловима могла имати температуру сличну земљиној постоје микроорганизми.
Земља

Резултат слика за planeta zemlja
Иако живимо на Земљи, ми је и даље не познајемо у потпуности. На пример, како то да се на Земљи налази вода? Или: каква је природа њеног језгра која очигледно преноси сеизмичке таласе брже у једном, него у другом правцу?И наш сателит је прилично мистериозан. Иако многи научници сматрају да је Месец настао ударом астероида у Земљу, не постоје геолошки докази за то.
Марс

Резултат слика за planeta MARS
Хладна црвена планета пре 500 или више милиона година била је топла, влажна и геолошки активна. Научници не знају шта је пошло по злу нити да ли су те промене уништиле неки живот на њој.Такође, научници „разбијају главу“ зашто је једна половина потпуно глатка, док је друга потпуно избраздана кратерима од удара метеора.
Јупитер

Јупитер
Јупитер је прекривен „тракама“ гаса различитих боја од којих се светлије називају зонама, а тамније појасевима.Међутим, није познато да ли су оне површина концентричних цилиндара од којих је сачињена планета, нити зашто неке пруге нестају без трага.Мистериозна је и његова чувена црвена пега. Стручњаци се надају да ће сазнати више када сонда Јуно пролети поред њега 2016.
Сатурн

Резултат слика за planeta saturn
Готово четири века астрономи су размишљали о лепим Сатурновим прстеновима, али нико не зна зашто се они ту налазе.Можда су остаци некадашњег месеца који се распао или делићи комета које је кидала гравитација планете.Непозната је и динамика страшних олуја и ветрова на површини планете, као и њена ротација. До сада су до Сатурна послате три летелице чији је задатак био да измере дужину његовог дана, али су све три имале сасвим другачије резултате.
Уран

Резултат слика за planeta uran
Планете би требало да емитују топлоту која је заробљена у њиховој утроби још од процеса формације, али са Ураном то није случајМожда је топлота седме планете нестала у неком космичком преврату у далекој прошлости (можда чак и због удара неког астероида).Или,можда Уран на неки начин сву енергију чува испод површине и не емитује је уопште?Он такође привлачи врло необичан објекат познат као Миранда. Овај чудни месец има дубоке кањоне и слојеве сличне Злемљиним, а неки од његових понора дубоки су и више од 20 километара.
Нептун

Резултат слика за planeta uran
Астрономи су очекивали да Нептун буде потпуно „мртав“, без метеоролошких прилика и дубоко замрзнут.Међутим, Војаџер 2 који је поред њега пролетео 1989. открио је турбулентну атмосферу са лаганим облацима и снажним олујама.За дивно чудо, најбржи ветрови забележени су управо на Нептуну и дувају око 2.100 км /х.Такође, откривено је да чува веома много топлоте, што је веома чудно, ако имамо у виду да је најудаљенији од Сунца у нашем систему.

Географска мрежа, географска ширина и дужина

Географска мрежа представља скуп замишљених линија које омотавају Земљину лопту. Постоје две различите групе линија које заједно чине географску мрежу, а то су:
– меридијани и
– паралеле.
Меридијани су замишљене полукружне линије које се спајају у половима .То значи да је један меридијан на глобусу уцртан од тачке Северног пола до тачке Јужног пола, и то најкраћим путем. Сви меридијани су исте дужине (19973 км) и увек се пружају правцем север – југ. Меридијани се још називају и подневци зато што на читавој дужини једног меридијана подне стиже у исто време. Почетни меридијан се назива гринички јер је на њему место Гринич у близини Лондона (13. октобра 1884. споразумно је усвојено да почетни меридијан пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу). Број уцртаних меридијана на географској карти зависи од њене размере, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона.
Паралеле су замишљене кружне линије које омотавају Земљу од запада ка истоку .Оне нису једнаких дужина, као што су меридијани. Најдужа паралела се назива екватор или полутар, зато што она дели Земљу на две једнаке полулопте, северну и јужну. Полови су најкраће паралеле, тј. тачке. Паралеле су све паралелне или упоредне једне другима, па се још називају и упоредници. Никада се не додирују, као што је то случај са меридијанима. На географској карти се поред екватора уцртава неколико основних паралела, а то су северни и јужни повратник и северни и јужни поларник.
Меридијани и паралеле се међусобно пресецају под правим угловима и тако заједнички чине географску мрежу . Означени су бројевима (степенима), и помоћу тих бројева се може изразити тачан положај било којег места на Земљи. Географска мрежа омогућава лакше сналажење у простору.
Меридијани и паралеле се означавају бројевима (степенима). Број који означава паралелу представља географску ширину места које се налази на тој паралели. Исто тако, број који означава меридијан представља географску дужину места које се налази на том меридијану. Географска ширина и географска дужина приказују положаје тачака на Земљи помоћу углова. Основна мерна јединица за угао је степен (°), а мање јединице су минута и секунда.
Географска ширина је угаона удаљеност одређене тачке од екватора ка половима. Изражава се у степенима, минутама и секундама, од 0° до 90°. На екватору износи 0°, а на половима 90°. Географска ширина може бити северна (означава се словом N, од енглеске речи North, што значи “север”) и јужна (означава се словом S, од енглеске речи South, што значи “југ”). Од екватора ка Северном полу, географска ширина је северна, са вредностима од 0° до 90°. Од екватора ка Јужном полу, географска ширина је јужна, и има вредности такође од 0° до 90°.
Угаона удаљеност од екватора, тј. географска ширина, одређује се на следећи начин: ако кроз било које место на Земљиној површини повучемо праву ка Земљином средишту, угао који заклапа та права са равни која Земљу пресеца по екватору представља географску ширину тог места .

Географска дужина је угаона удаљеност одређене тачке од почетног меридијана према истоку (означава се словом Е, од енглеске речи Еast, што значи “исток”), или према западу (означава се словом W, од енглеске речи Wеst, што значи “запад”). Изражава се у степенима, минутама и секундама, од 0° до 180°. Почетни (гринички) меридијан има вредност од 0°. Према истоку географска дужина достиже максималну вредност од 180°. Исто тако и према западу. Кад се сабере 180° према истоку и 180° према западу, добија се 360°, а то је пун круг. Супротно од гриничког, налази се 180. меридијан. Они заједно деле Земљу на источну и западну полулопту.
Угаона удаљеност од почетног меридијана, тј. географска дужина, одређује се на следећи начин: ако једна раван пресеца Земљу по гриничком и 180. меридијану, а друга раван пресеца Земљу по меридијану неког места на Земљиној површини, онда угао који заклапају те две равни представља географску дужину тог места.
Тачне географске координате неопходне су за поморски и авионски саобраћај. Данас се врло брзо и прецизно могу одредити географске координате, уз помоћ савремених уређаја који добијају податке од сателита.

Екватор, повратници и поларници

Северни повратник
Северни повратник је најсевернија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту (непосредно изнад главе посматрача). Та појава се дешава на дан летње дугодневице, кад је северна Земљина полулопта под највећим углом у односу на Сунце. Северни повратник је северна граница тропског појаса, а налази се на 23° 26′ 22” северно од екватора.

Јужни повратник
Јужни повратник је најјужнија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту. Та појава се дешава на дан зимске краткодневице, кад је јужна Земљина полулопта под највећим углом у односу на Сунце. Јужни повратник је јужна граница тропског појаса, а налази се на 23° 26′ 22” јужно од екватора.
Простор између ова два повратника познат је под називом жарки топлотни појас.

Екватор
Екватор је замишљена кружна линија око Земље (или неког другог астрономског објекта) која је свуда подједнако удаљена од њених географских полова. Дели Земљу на северну и јужну полулопту, и представља замишљену линију на површини Земље од које се рачуна географска ширина. Дужина екватора је 40075 км, а његова географска ширина је 0°.
Екватор пролази кроз 13 држава: Сао Томе и Принсипе, Габон, Републику Конго, Демократску Републику Конго, Уганду, Кенију, Сомалију, Малдиве, Индонезију, Кирибати, Еквадор, Колумбију и Бразил.
Северни поларник
Северни поларник се налази на 66° 33′ 39” северно од екватора.За сваку тачку која се налази између северног поларника и Северног пола постоји бар један дан пуне обданице током лета и бар један пун дан ноћи током зиме. То значи да постоји бар један дан када Сунце „ не залази“ и бар један дан када Сунце „ не излази“, а то се дешава због нагиба Земљине осе ротације од 66,5°. Простор који се налази северно од северног поларника зове се Арктичка зона.

Јужни поларник
Јужни поларник се налази на 66° 33′ 39” јужно од екватора.За сваку тачку која се налази између јужног поларника и Јужног пола постоји бар један дан пуне обданице током лета и бар један пун дан ноћи током зиме. То значи да постоји бар један дан када Сунце „ не залази“ и бар један дан када Сунце „ не излази“, а то се дешава због нагиба Земљине осе ротације од 66,5°. Простор који се налази јужно од јужног поларника зове се Антарктичка зона.

Календар такмичења и смотри за основне школе у 2014-2015. години

http://www.mpn.gov.rs/prosveta/osnovno-obrazovanje-i-vaspitanje/499-kalendar-takmicenja-i-smotri-ucenika-osnovnih-skola

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БРАНКУ

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БРАНКУ ОДРЖАЋЕ СЕ 29.12.2014. ОД 8,00 ДО 14,00 ЧАСОВА.

УЧЕНИЦИ ЋЕ ЗАЈЕДНО СА  НАСТАВНИЦИМА ИЗВОДИТИ ЕКСПЕРИМЕНТЕ  ИЗ ФИЗИКЕ, ХЕМИЈЕ, БИОЛОГИЈЕ И ГЕОГРАФИЈЕ.

Displaying Untitled.jpg

 

 

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑