Претрага

ГЕОГРАФИЈА

Географија у основној школи

Географска мрежа, географска ширина и дужина

Географска мрежа представља скуп замишљених линија које омотавају Земљину лопту. Постоје две различите групе линија које заједно чине географску мрежу, а то су:
– меридијани и
– паралеле.
Меридијани су замишљене полукружне линије које се спајају у половима .То значи да је један меридијан на глобусу уцртан од тачке Северног пола до тачке Јужног пола, и то најкраћим путем. Сви меридијани су исте дужине (19973 км) и увек се пружају правцем север – југ. Меридијани се још називају и подневци зато што на читавој дужини једног меридијана подне стиже у исто време. Почетни меридијан се назива гринички јер је на њему место Гринич у близини Лондона (13. октобра 1884. споразумно је усвојено да почетни меридијан пролази кроз Краљевску опсерваторију у Гриничу). Број уцртаних меридијана на географској карти зависи од њене размере, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона.
Паралеле су замишљене кружне линије које омотавају Земљу од запада ка истоку .Оне нису једнаких дужина, као што су меридијани. Најдужа паралела се назива екватор или полутар, зато што она дели Земљу на две једнаке полулопте, северну и јужну. Полови су најкраће паралеле, тј. тачке. Паралеле су све паралелне или упоредне једне другима, па се још називају и упоредници. Никада се не додирују, као што је то случај са меридијанима. На географској карти се поред екватора уцртава неколико основних паралела, а то су северни и јужни повратник и северни и јужни поларник.
Меридијани и паралеле се међусобно пресецају под правим угловима и тако заједнички чине географску мрежу . Означени су бројевима (степенима), и помоћу тих бројева се може изразити тачан положај било којег места на Земљи. Географска мрежа омогућава лакше сналажење у простору.
Меридијани и паралеле се означавају бројевима (степенима). Број који означава паралелу представља географску ширину места које се налази на тој паралели. Исто тако, број који означава меридијан представља географску дужину места које се налази на том меридијану. Географска ширина и географска дужина приказују положаје тачака на Земљи помоћу углова. Основна мерна јединица за угао је степен (°), а мање јединице су минута и секунда.
Географска ширина је угаона удаљеност одређене тачке од екватора ка половима. Изражава се у степенима, минутама и секундама, од 0° до 90°. На екватору износи 0°, а на половима 90°. Географска ширина може бити северна (означава се словом N, од енглеске речи North, што значи “север”) и јужна (означава се словом S, од енглеске речи South, што значи “југ”). Од екватора ка Северном полу, географска ширина је северна, са вредностима од 0° до 90°. Од екватора ка Јужном полу, географска ширина је јужна, и има вредности такође од 0° до 90°.
Угаона удаљеност од екватора, тј. географска ширина, одређује се на следећи начин: ако кроз било које место на Земљиној површини повучемо праву ка Земљином средишту, угао који заклапа та права са равни која Земљу пресеца по екватору представља географску ширину тог места .

Географска дужина је угаона удаљеност одређене тачке од почетног меридијана према истоку (означава се словом Е, од енглеске речи Еast, што значи “исток”), или према западу (означава се словом W, од енглеске речи Wеst, што значи “запад”). Изражава се у степенима, минутама и секундама, од 0° до 180°. Почетни (гринички) меридијан има вредност од 0°. Према истоку географска дужина достиже максималну вредност од 180°. Исто тако и према западу. Кад се сабере 180° према истоку и 180° према западу, добија се 360°, а то је пун круг. Супротно од гриничког, налази се 180. меридијан. Они заједно деле Земљу на источну и западну полулопту.
Угаона удаљеност од почетног меридијана, тј. географска дужина, одређује се на следећи начин: ако једна раван пресеца Земљу по гриничком и 180. меридијану, а друга раван пресеца Земљу по меридијану неког места на Земљиној површини, онда угао који заклапају те две равни представља географску дужину тог места.
Тачне географске координате неопходне су за поморски и авионски саобраћај. Данас се врло брзо и прецизно могу одредити географске координате, уз помоћ савремених уређаја који добијају податке од сателита.

Advertisements

Екватор, повратници и поларници

Северни повратник
Северни повратник је најсевернија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту (непосредно изнад главе посматрача). Та појава се дешава на дан летње дугодневице, кад је северна Земљина полулопта под највећим углом у односу на Сунце. Северни повратник је северна граница тропског појаса, а налази се на 23° 26′ 22” северно од екватора.

Јужни повратник
Јужни повратник је најјужнија паралела на којој се Сунце у подне појављује у зениту. Та појава се дешава на дан зимске краткодневице, кад је јужна Земљина полулопта под највећим углом у односу на Сунце. Јужни повратник је јужна граница тропског појаса, а налази се на 23° 26′ 22” јужно од екватора.
Простор између ова два повратника познат је под називом жарки топлотни појас.

Екватор
Екватор је замишљена кружна линија око Земље (или неког другог астрономског објекта) која је свуда подједнако удаљена од њених географских полова. Дели Земљу на северну и јужну полулопту, и представља замишљену линију на површини Земље од које се рачуна географска ширина. Дужина екватора је 40075 км, а његова географска ширина је 0°.
Екватор пролази кроз 13 држава: Сао Томе и Принсипе, Габон, Републику Конго, Демократску Републику Конго, Уганду, Кенију, Сомалију, Малдиве, Индонезију, Кирибати, Еквадор, Колумбију и Бразил.
Северни поларник
Северни поларник се налази на 66° 33′ 39” северно од екватора.За сваку тачку која се налази између северног поларника и Северног пола постоји бар један дан пуне обданице током лета и бар један пун дан ноћи током зиме. То значи да постоји бар један дан када Сунце „ не залази“ и бар један дан када Сунце „ не излази“, а то се дешава због нагиба Земљине осе ротације од 66,5°. Простор који се налази северно од северног поларника зове се Арктичка зона.

Јужни поларник
Јужни поларник се налази на 66° 33′ 39” јужно од екватора.За сваку тачку која се налази између јужног поларника и Јужног пола постоји бар један дан пуне обданице током лета и бар један пун дан ноћи током зиме. То значи да постоји бар један дан када Сунце „ не залази“ и бар један дан када Сунце „ не излази“, а то се дешава због нагиба Земљине осе ротације од 66,5°. Простор који се налази јужно од јужног поларника зове се Антарктичка зона.

ВУЛКАНСКА АКТИВНОСТ

СВЕТСКИ ДАН ВОДЕ

У уторак 22. марта 2016. године обележава се Светски дан вода.

Поводом овог еколошког датума у Србији и свету организује се велики број манифестација у циљу подизања свести јавности о значају и очувању вода. Циљ Светског дана вода је и да подсети јавност о недостатку воде за пиће у многим крајевима света.

Светски дан вода установила је Генерална скупштина Уједињених нација 1992. године, а од 1993. године почиње обележавање овог еколошког датума у свету.

Од 2005. до 2015. године Светски дан вода обележавао се под слоганом „Вода за живот“.

Језеро Туркана

Језеро Туркана

Гроф Самуел Телеки фон Сек је 1897. године је наишао на велико слано језеро забачено у пустињском крају у Кенији. Огромно, 290 km дугачко језеро (много касније откривено да је највеће пустињско и највеће слано

језеро на свету) гроф је назвао Рудолфово по аустријском принцу. Касније добија назив Море жада због своје зелене боје, а тек 1975. године председник Кеније му, после добијања независности, даје назив Туркана језеро по највећем племену које живи у његовој околини.

Језеро Туркана
Језеро Туркана је са 6.405 km² највеће језеро у Кенији, које са северне стране прапада Етиопији. Налази се у источноафричкој Великој раседној долини око којег се уздижу врхови, делом још активних, вулкана.

Сателитски снимак језера   
Језеро Туркана је највеће стално пустињско језеро на свету. По хемијском саставу воде, језеро је алкално. Три реке се уливају у ово језеро.

Околина језера је веома негостољубива, клима сува и ветровита са честим јаким олујама, тако да је мало оних који се одлучују да посете ово место. Нове теорије тврде да је пре неколико милиона година клима била топлија него данас.

Околина језера 

Клима на северу Кеније је веома сушна и стога је вегетација оскудна. То су већином степе. Око језера су чести нилски крокодили (око 14.000), шкорпиони и змије. Национални паркови око језера Туркана су под заштитом УНЕСКО као Светска баштина.
Међу свим језерима је двадесето по величини, Туркана језеро 

Плес на на језеру Туркана

Видео клип о језеру

https://youtu.be/i-VFRugfDY8
О смањењу површине језера – видео клип

https://youtu.be/EAsqAQlywZA

Извори иницијалног текста: http://hr.wikipedia.org/wiki/Turkana_(jezero)

Okružno iz geografije 2014 – 7. razred – TEST

Okružno iz geografije 2014 – 7.

Opštinsko iz geografije 2014 – 7. razred – TEST

Opštinsko iz geografije 2014 – 7.

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2007. година

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2007. година решења

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2007. године

2008. година

Окружна такмичења

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2008. година

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2008. година решења

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2008. година

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2008. година решења

Републичка такмичења

2009. година

Окружна такмичења

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2009. година

Републичка такмичења

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2009. година

Нема карта из географије 2009. година

Нема карта из географије 2009. година решења

2010. година

Општинска такмичења

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2010. година

Републичка такмичења

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2010. година

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2010. година решења

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2010. година

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2010. година решења

2011. година

Општинска такмичења

Општинско такмичење из географије за 7. разред 2011. година

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2011. година

Републичка такмичења

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2011. година

2012. година

Општинска такмичења

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2012. година

Окружна такмичења

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2012. година

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2012. година

Републичка такмичења

 Републичко такмичење из географије за 7. разред 2012. година

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2012. година решења

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2012. године

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2012. године решења

2013. година

Општинска такмичења

Општинско такмичење из географије за 7. разред 2013. година

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2013. година

Окружна такмичења

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2013. година

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2013. година

Републичка такмичења

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2013. година

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2013. година решења

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2013. године

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2013. године решења

Нема карта из географије 2013. година решењаНема карта за 8. разред 2013. године

2014. година

Општинска такмичења

Општинско такмичење из географије за 7. разред 2014. година

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2014. година

Општинско такмичење из географије за 8. разред 2014. година решења

Окружна такмичења

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2014. године

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2014. године

Окружно такмичење из географије за 7. разред 2014. године решења

Окружно такмичење из географије за 8. разред 2014. године решења

Републичка такмичења

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2014. године

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2014. године

Републичко такмичење из географије за 7. разред 2014. године решења

Републичко такмичење из географије за 8. разред 2014. године решења

Републичко такмичење из географије 2014. године нема крата

Преузето са http://urosilic999.wordpress.com

Календар такмичења и смотри за основне школе у 2014-2015. години

http://www.mpn.gov.rs/prosveta/osnovno-obrazovanje-i-vaspitanje/499-kalendar-takmicenja-i-smotri-ucenika-osnovnih-skola

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БРАНКУ

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БРАНКУ ОДРЖАЋЕ СЕ 29.12.2014. ОД 8,00 ДО 14,00 ЧАСОВА.

УЧЕНИЦИ ЋЕ ЗАЈЕДНО СА  НАСТАВНИЦИМА ИЗВОДИТИ ЕКСПЕРИМЕНТЕ  ИЗ ФИЗИКЕ, ХЕМИЈЕ, БИОЛОГИЈЕ И ГЕОГРАФИЈЕ.

Displaying Untitled.jpg

 

 

НЕМЕ КАРТЕ

http://www.geografija.in.rs/neme-karte

На овом сајту можете пронаћи неме карте и вежбати на њима!

Блог на WordPress.com.

Горе ↑